Уметници

 

 

НАШИ ПИСЦИ



 

Добривоје Костић


Пред новогодишњу ноћ

Телевизија, радио, ЦД, касете, кафане:

„ ... Опила ме твоја лепота,
ко вино да сам пио ...“

А мени, у грчу загрљаја с тобом,
суза кану, злато моје,
о нама певају, то смо ми, нас двоје.

Не буди тужна, мила моја.
Ово су само сузе среће
које никад престат неће.

Па онда: „ ... све је тако
брзо прошло
ја сам тебе изгубио ... „

Не! Не буди тужна, мила моја,
јер наша љубав,
моја и твоја, на срећу обома,
трајаће вечно,
и после старачког дома.

Теби са – службеног пута

Човек је понекад – човек,
- Понекад дете.

Међу људима:
Хтео бих да човек будем.
кад гром удари и бура прети.
да мушки, мудро сили одолевам
( у огњу бити, а не сагорети )

С тобом:
Хтео бих да будем дете.
На месечини, кад липа цвета.

С тобом:
У роси јутра
Лудости дечје запис да ставим,
да заборавим.
Богатства овог века
И тужне гримасе лица

Хоћу да с тобом будем само дете,
А ти моја девојчица.

2013. - Церак

Кандила два – до дна

Мој живот, као и сваки други,
Има кандила два:
у једном гори крстац физике
Да имам воде и`леба да је`м;
У другом – да се грејем
На уљу што животу сласт даје,
Хемија, којој сам исконски склон,
Био сит или гладан.

Кад окусим уље сласти,
Нетреба ми ни `леба ни воде,
Била ноћ или дан.

Боже, недај да пресахне
Кандило сласти и среће,
Бар док сам –ив,
А воде и л`еба колко ми даш. Кад – кад

Дај да кандило среће
У овом добу, сад,

Затрепће
бар понекад.

16. 07. 2010.- Церак





ЈОЖИЦА ПОПОВИЋ


Могли бисмо бити другови

Ја сам госпођа старијих година
а како се зовете ви ?

Могли бисмо бити другови.

Жеља ми је да трчимо
по зеленој трави
да гледамо облак плави
на дрвету цветић бели
да играмо весели

Ја сам госпођа старијих година
а како се зовете ви ?

Могли бисмо бити другови.

У златном добу то је
жеља моја

За будућност визија пуста.



РАИЧЕВИЋ ЖИВКА

 

Тетка

Лепо је кад си ујна,
Лепо је кад си стрина
Ал` бити тетка, богатство је
То кажем свима.

Детињства нема
Тврдим, без изузетка,
Ако га не зачини
Каква добра тетка.

Дал` са мамине,
Ил` са стране татине,
Тетка вам је брате
Громобран за батине.

Живот вам је лакши
Скоро права бајка,
Тетка може и хоће
Што не може мајка.

На основу искуства
И самих чињеница,
Тетка је почасни гост
Свих породица-

Роди ми мајко сестру
Да ми дете има тетку,
Јер како тетка зна да воли
Љубављу лечи све што та заболи.

 

Девојчица са лазаревачког друма

Лазаревачки друм бео од
ситног камена.
Од Чукарице до Пролетера
нигде асфалта нема.
Друм без аутомобила уз
њега уским колосеком
брекће Ћира почетна
станица му је Чукарица
па све до Босне преко Ужица.

Лазаревачки друм број 127,
то је моја кућа са великим

тремом окречено  жута
испред капије дрвена клупа.

Од Пролетера до Ђуре пекара
беше највећа низбрдица
најбоље су јурила
са три куглагера колица
не стигнеш далеко а у фронцле
оде црна кецељица.

Куће мале дворишта велика
пуна деце, жагора и смеха.
у сваком дворишту по која

Воћка дуд, трешња, остаде ми
у сећању велика крушка.
На њој висила од конопца љуљашка.
Такмичили смо се ко ће
да се заљуља даље,
ал убрзо на плоту хаљина остаде.
Ту је и Савковићева чесма
хладили смо лубенице
играли крајцарице.

Лазаревачки друм други ред
циганске куће из њих се
звук виолине и хармонике
чује, мало подаље згрбљена
црна ковачница у њој Јеша
ковач за коња Путка
потковице кује.

Крпењача и клис летели у вис,
играли смо школице и
прескакали конопце.

Ту су Олга, Ната, Мира,
Влада и још пуно имена
међу нама тринаестогоддишњак
незнанац, звали смо га Паја
Босанац, право име му је
Колунџија Драган,
врдан и радан, док смо се
ми играли и правили сплетке
он нам је радио домаће задатке.
Ту сам и ја живахна, мршава
џикљава насмејана лица, на
мени хаљина од цица,
ноге босе
прескакале конопце, кике
преко леђа пале на њима
машне плаве.

Не стидим се оца што је
кочијаш био, мукотрпним
радом хлеб нам је
зарађив`о.

Налете неко лудо време,
према мени један шегрт из
Пролетера крене, Деси се чудо,
ја се заљубих лудо

Тек што школу зврши, непрође
дуго ђаво ми мира не даде
ја се за шегрта  Вучка удаде,

Удаде се у
осамнаестој години и
дан данас са њим
битку водима
Са њим двоје деце изроди,
уђосмо у четрдесет шесту
годину брака, ми смо срећни
дека и бака.


Београдски Хиподром

Једва чекамо да Недеља
дође да деда са нама на
хиподром пође да обиђемо
све штале и у њима коње
вране. Да идемо на коњске
трке тамо су велике фрке-

Из машине када крену све
елите Август, Бубу, Барбика,
Таките и Тина тад у гледалишту
закуцају срца свима.
Корак по корак све брже и
брже јака снага бесно рже.
Тина прва на циљ стиже.

Чује се ђокеја вика и
прасак бича, гледамо у очима
милина на циљ је стигла
прва ждребица Тина.
Пехар добија и венац
око гриве са жељом да
победи и догодине.

Док се спремају други коњи
за кругове победничке ми и
наш брат Неша клопамо
бакине палачинке, баш нам се
од срца неда кадда нам затражи
наш деда.

И тако трка прође, а ми већ
мислимо када ће счедећа
Недњља да дође, јер поред
бицикла и фудбалске муке
Највише волимо коњске трке.



Чукарица

У граду живи једна старица
име јој је Чукарица лепа мила
она руке шири свима,
да дођу у Коштутњак преко
улице Бана сиђу до Аде до
реке Саве коју сви воле
јер је она наше море.

Преко Љешке, Ичкове, Зрмањске
стићи ћеш до Мајерке
Од Лазаревачког друма
Радничком до Хиподрома
Волим те Чукарице
У тебе сам заљубљена лудо
ти си моје детињство,
ти си моја прошлост
моја земљо грудво.

Раскопане улице
шанчеви крај пута
уским колосеком
брекће локомотива Ћира
пушта пару и неуморно свира.

Чукарица има фабрике
и пуно школа, најбоља је
Ђорђе Крстић јер је била моја.

Са цркве Сцети Ђорђе
молитву звона звоне
у њу деца сад одлазе да се
Богу помоле.

Чикарица крај Саве
улице од Турске калдрме
кућице мале, ћађавои оџаци
од кафанских роштиља.
Продавнице код Златановића
где се могу купити циц и свила.

Ту је трамвајска окретница
са бројем тринаестица
сењара и стара ковачница.

Станица Једек носила је име
уморног и чађавог Ћире
свира Ћира даје на знање
свима да ће кроз тунел проћи
на станицу Чукарица доћи.

Улица мог детињстава
сада је у оковима бетона
Лазаревачки друм
звала се она.





МИЛАН ВАСИЋ

Церска битка

Жао ми је што данас дежурам
ишао бих на Цер да се гурам
Сто година Церска битка слави
победу смо извојевали.

И ако смо били у малом броју
сачувасмо домовину своју
Животе су многи тада дали
да би нашу земљу сачували-

Сто хиљада сигурно ће доћи
да одају почаст своме роду
животе што своје дадоше

Борећи се за нашу слободу

Дичимо се ми зато са тиме
ко је Србин, тај часно гине
Нека им је зато вечно хвала
неће бити никад заборава

19. 08. 20014.год.



Старост

Не знам шта се то самном дешава,
Здравље ми се стално погоршава
Организам дотрајао, стари.

Младост прошла, старац за њом жали.
Некада сам био здрав ко стена,
сад ме боле ноге, леђа и рамена
Коса седа и бркови бели
ко ће мене сад да пожели.

Лице ми је ко церова кора
Избраздано од дубокух бора
Снага слаби, а пензија мала
Нико неће старца за другара.


Човек мора да пркоси

Пред нама је још један дан,
сунце се са облаком надиграва.
Променљиво време влада,
А због тога здравље страда.

Човек мора да пркоси
са временом да се носи
да је чио , да се завитлава,
песмом, смехом, здравље да спашава.

Мора бити ведра духа
Да за шалу има слуха
Да друштво весело бира

Да се уопште не секира



Радојковић Миодраг


Рођенданска песма

На данашњи дан
једног ведрог јутра
за мене је почело 
и данас и сутра

На поклон ми мајка дала
ваздух што се дише
од тог дана за мене се
историја пише

И прођоше многа јутра,
вечери и зоре,
живот ми је прохујао,
ко немирно море

још се сећам златног ланца,
прохујалих дана
и бисерних суза срећа,
мојих рођендана

зато данас с`вама славим 
срећу којој краја нема
јер живот је непредвидљив
ко зна шта нам сутра спрема.



 

 

 

 

 

Самарџић Грана

 

Жеља

Желео си моје снове
сањао си их,
желео си моје мисли
читао си их.

Желео си ....

дала сам ти моје јуче,
поклонила моје данас,
а ти мени само време.

Дала сам ти....

Не тражи ми моје сутра
нећу ти дати
јер тада нећу имати ништа
остаћу тужна и сама.

Не тражи ми ....

Теби

Теби ....
Теби, кога волим,
а знам да губим
теби, што ниси мој,
а ја те љубим.

Теби ....
Олуја трагове
корака наших
брише
Одлази!, коцка је
пала,
ал само тише.

Растанак

Не окрећи се,
ти одлазиш,
однео си јуче
и сва наша сутра,

Очи ти пуне бола,
сузе теку саме,
неће бити сутра....

Мени је остало
сећање и наше морењ,
са мном се буди
и део твоје зоре!

Анђео

Хеј!, сррећо чујеш ли
глас мој,
срце те зове, усне чекају
пољубац твој.

Како је време споро
а минути дуги,
дођи, анђео те чека.
неће ме волети други!

У твом загрљају,
ја сам друга жена,
у љубави нашој
тајни више нема.

Како је време споро
а минути дуги
дођи - анђео те чека
неће ме волети други.

Тихо ноћи

Тиха је ова ноћ
нежне су руке моје,
на грудима среће
ја постадох око твоје.

Док ветар мрси
немирне косе наше,
ми пијемо љубав
из животне чаше.

Љубав је чврста
љубав је наша јака,
само теби припада
мисао моја свака.

Волиш ме много
ја тебе још више,
љубим те,
срце ти страсно пише.

Воли ме

Пожели срећу љубави нашој
не дај да други сазнају све,
воли ме кришом, воли ме тајно
љубићу те опет и стално.

Ти си бљесак у ноћи
који више проћи неће,
и спектар се мења
поклони ми зрачак среће.

Не знам како да побегнем
од боје најлепше твоје;
ушао си у спектар срца мога
поклањам ти стихове своје.

Ти си бљесак у ноћи
који више проћи неће
осећам да се мења све,
подари ми само мало среће!

Око моје

Теби мој изворе светлости
у ноћи;
Теби, пред чијом љубави одолети
нећу моћи!
Теби , коме поклањам срећу
своју;
Хоћу мисли, пажњу и топлоту
твоју.
Теби, коме ћу дати све и више
од себе;
Теби кога искрено волим а
срце зебе.
Теби, поклањам дане и многе
ноћи;
Око моје, без тебе више нећу
моћи.
Теби....

Не зови ме

Не зови ме, не тражи ме,
ове тужне јесење ноћи!
Не моли ме, вратити се
нећу моћи!

Не размишљај да негде
кренеш,
јер немаш где стићи!
Не пожели ме јер жељен
нећеш бити!

Не зови ме у свој сан,
не зови ме мила,
ја морам утећи јер ....
то никада нисам била.

Иди, не окрећи се!
ако се вратиш не тражи ме!

Заборави ме

Ако одеш, не окрећи се,
Хоћеш ли ме заборавити?
Не пожели ме!

Нек нестане јуче
и све што је било пре
нек нестане ....

Ако одеш за твоју ће
љубав време стати,
како је мени,
ти то нећеш никад знати.

Ако одеш, не окрећи се
зора је понеси и свој сан
пожури ....
нећу те у ново сутра,
нећу те у нови дан.

 

 

 

 

 

 


 

 




НАШИ   СЛИКАРИ

 

Симић Ратомир - Симуља

 

Стефановић Вера

 

Петковски Слободанка

 

Бајрамовић Јасмина

 

Зобец Нада     Златановић Марица

 

Бига Невенка

 

Златановић Марица


Вијатовић


Copyright © 2012 - 2015 Удружење Стари Чукаричанин. Сва права задржана.
Израда сајта: Xmedia.rs