Познате личности Чукарице

Matija Ban

Матијa Бан
Дубровчанин пореклом, познати књижевник и политичар. У Београд долази 1844.год. Где је постао васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. 1851.год.

Од Београдске општине добија плац на Голом брду тада званом Ордија, на коме је подигао имање и саградио летњиковац у шумадијском стилу. По њему се данас и назива Баново брдо.

Био је члан Српске краљевске академије. Био је за уједињење свих Јужних Словена. Као књижевник творац је већег броја драма: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге.

Од домаћих писаца у десет првих позоришних сезона репертоаром је суверено владао Матија Бан – 13 премијера. Прва представа позоришне дружине из Загреба 26. јула 1862. год. била је драма "Мерима" или "Ослобођење Бошњака" од Матије Бана.

 

Isidora Sekulić

Исидора Секулић (16. фебруара 1877. - 5. април 1958.год.) Рођена је подно Тителског брега, у бачком селу Мошорину код Жабља.

Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду.

Пензионисана је 1931. године. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939.год. а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950. као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду. Сахрањена је на Топчидерском гробљу.

 

Jovan Dučić

Јован Дучић (1871год. - 1943год.)
Рођен је у Требињу, књижевник и политичар. Писао је песме и путописе Пјесме(1901.), Песме (1906.), Плаве легенде(песме у прози 1908.), Гроф Сава Владиславиц (1942.), Стазе поред пута (стихови, 1951.),  Јутра са Леутара (проза, 1951.), Моји сапутници (1951.), Лирика (1943.).

У Сомбору је завршио учитељску школу. Један је од оснивача и уредника  мостарског часописа "Зора". Од 1907.год. је у дипломатској служби Србије и Југославије. 1941.год. Прелази у Америку где и умире 1943.год. Посмртни остаци су му пренесени у Требиње 2000.год. по његовој последњој жељи.

Једно време живео је у Ул. Стеве Тодоровића на Бановом Брду. Кућа је срушена средином прошлог века.

.

Драган Милеуснић - вајар. Рођен 1943.год. на Чукарици, где и данас живи и ради.

Завршио Академију ликовних уметности 1966 у Београду.

Учествује у многим значајним културним дешавањима на Чукарици од којих је велики број био хуманитарног карактера.

Излагао је у великом броју самосталних и групних изложби на територији целе бивше Југославије.


Творац је изгледа нашег грба

 

Владимир Јовановић - 11. март 1941. Дипломирао је и магистрирао  општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Музички обдарен завршио је соло певање на факултету Музичке уметности.

До 1987.год. био је солиста Београдске опере, а затим је радио као професор на Академији уметности
у Новом Саду. 
Треба истаћи да је своје знање, искуство и таленат преточио у литературу - аутор је великог броја стручне литературе.

1994. Ни један дан без певања, 1996. Живот посвећен опери, 1999. Поезија Десанке Максимовић као инспирација музичких стваралаца. 2004. Београдска опера у Европи

Одржао много концерата, реализујући пројекат Музичка омладина. Како сам професор каже обишао је целу Србију. 
Својевремено је сарађивао са нашим ранијим председником Удружењења Владом Јовановићем, па су наши чланови присуствовали његовим представама.

Почасни је члан нашег Удружења

 

Миодраг Живковић рођен 1928.год. у селу Лесковац. Познати је скулптор и Редован професор на Факултету примењене уметности. 
У Београд долази 1944. а 1946. уписује Школу за примењену уметност.
Године 1948. на Фестивалу омладине југославије добија прву награду за скулптуру, и уписује се на Академију за примењену уметност.

Дипломирао 1952.год. Ради као наставник ликовног у Младеновцу и Новом Београду до 1957. год. после чега постаје самостални уметник.
Био је председник Удружења ликовних уметника примењене уметности Србије.
Постаје доцент 1968. на Академији примењених уметности, У два наврата 1974. - 1977. и 1991 - 1996. ради као декан Факултета примењених уметности у Београду.   Добитник је безброј награда 
и признања.

Најпознатија дела код нас су му споменици у Шумарицама - Крагујевац, Кадињача и Сутјеска.
Награду за животно дело добија 1993.год.
Орден Републике са сребрним венцем 1971.год.
1972.год. добија награду 4 јули СУБНОР-а Југославије.
Златни беочуг за трајни допринос култури 2004.год.

Почасни грађанин је: Крагујевца, Пунта Аренас у Чилеу и Гонарс у Италији.

 

Љубиша Павковић: рођ. 14. јуна 1947.год. - Један од наших најпознатијих хармоникаша. Похађао је музичку школу "Ватрослав Лисински", средњу "Стеван Мокрањац". Био је и члан КУД-а "Вукица Митровић".

Први успех 1966.год. на међународном фестивалу у Дижону осваја прво место.
Од 1970.постаје члан Народног оркестра РТВ-а. да би 1981. постао уметнички руководилац.

Носилац је статуса истакнутог уметника. Свој стваралачки рад посветио је изучавању Балканског фолклора.

Живи на Чукарици.

 

Милан Делчић Делча (  1960. -  24. јула 2011.год.) Био је цењени музичар,драматург и тв водитељ
Музиком почиње да се бави 1970-их. Свирао је у неколико група од којих је најпознатија "У шкрипцу".
Касније наставља самосталну каријеру.

Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду
Аутор је неколико позоришних представа. Глумио је и у неколико филмова и серија.

 

Неда Украден рођена у Имотском (16. августа 1950.год.) Певачица која је својим песмама обележила једну епоху у поп музици старе Југославије.

Одрасла је у Сарајеву где је завршила средњу музичку школу певања.

За разлику од многих садашњих назови естрадних звезда и звездица завршила је Правни и Филозофски факултет у Сарајеву.

Током своје дуге каријере пропутовала је целу бившу Југославију. Сарађивала је са скоро свим великим ауторима на овим просторима.

Каријеру је започела 1967год. у Радио Сарајеву са песмом "Игра без краја" са којом је настушпила на фестивалу "Ваш шлагер сезоне". Победила као најбољи дебитант на Опатијском  фестивалу 1975.год.

На почетку каријере је наступала са групом "Камен на Камен" и била препознатљива по својој дугој коси.

До сада је издала велики број плоча - албума и освојила више награда и признања. Њене старе песме су и дан данас хитови, а и нове то брзо постају. Живи на Бановом Брду.

Сада се упоредо са певањем бави и уггоститељством - ресторан "Стар" на Бановом брду.

 

Оливера Марковић - ( 03 мај 1925.год. - 02 јули 2011.год.) Позоришна тв. и филмска глумица. Поред глуме била је позната и као певачица Руских романси.

Била је члан Београдског драмског позоришта, остваривши преко 150 улога.

На филму глумила је  у преко 50 улога на филму и позоришту. Освојила је Златну арену у Пули за улоге у филмовима "Службени Положај"1964.год. , и " Балкан Експрес" 1983год. 1987год.

Награда Славица, а за животно дело добила је Добричин прстен 1997 и 2007. статуету златни Ћуран у Јагодини.

 

Лола Новаковић - ( 25. април 1935год.) Певачица, добитница годишње награде општине Чукарица"Матија Бан" за 2012год. Рођена је у Београду а дуго година живи на Чукарици па је сматрамо Чукаричанком.

Прву песму "Алиса у земљи чуда" снимила је 1960. Учествовала је на великом броју концерата и добитник је бројних међународних награда. На песми евровизије 1962. заузела је друго место , а 1964 је победник фестивала " ROMA CANTA" И данас, када се појави у некој емисији и запева, њен прелепи глас осваја наша срца и сви кажемо Лола је Лола. Такав таленат се ретко рађа.

 

Mилан Срдоч - ( 03 јануар 1920год. - 07. јануар 1988. ) глумац - рођен у Ријеци. Отац му је био бродоковач те због посла долазе на Чукарицу, где је завршио металостругарски занат у првом Српском бродоградилишту на Чукарици.

Глумом почиње да се бави као аматер. Једно време је играо у луткарском позоришту, а затим у Зајечарском па Београдском драмском и Народном позоришту, да би потом постао слободан уметник и почео да се бави глумом на филму и телевизији.у Још за живота једном насељу у Ријеци дају његово име те се насеље назива Срдочи. Глумио је у преко четрдесет филмова.

 

 

Соња Петровић ( 18. 02. 1989год.) некада кошаркашица Чукаричког, јуниорска репрезентативка СЦГ и најбоља играчица Европског првенства играла је и за Барцелону. Са својих 17год. била је Капитен Црвене звезде.

Освајач златне медаље на Европском првенству 2015.год.

 

Ненад Стекић рођен (07.марта 1951.год.) у Београду - врхунски атлетичар. 
Био је југословенски репрезентативац у скоку у даљ.

Поставио је европски рекорд 1975.год. у Монтреалу.
На првенствима Европе освајао је сребрне медаље, Рим 1974, Праг 1978. и Зинделфингену 1980.год. Освајио је златну и сребрну медаљу на универзијадама.

 

Станислав Караси - рођен (08. новембра 1946.год.) Одрастао је на Чукарици у многобројној породици, са три брата и пет сестара. Овај прослављени фудбалер славу је постигао у Црвеној Увезди, а играо је и за репрезентацију Југославије.

Као мали прво је играо хокеј на трави за Чукарички.
Занимљиво да је прве фудбалске кораке начинио у Партизану, две године играо као пионир. Партизан је напустио због неслагања. Долази у Звезду 1959.год., али и из ње убрзо одлази у Борово где је постао најбољи стрелац друге лиге. По повратку у Звезду 1969год. игра у плејади њених играча од Џаје, Трифкета, Аћимовића и других. За Звезду је одиграо 334 утакмице и дао 130 голова.
Посебно памти утакмицу са Грчком
у Атини за квалификације за светски шампионат у Немачкој, када је дао последњи и одлучујући гол за нашу репрезентацију.
Након Звезде игра у Француској за Лил, Белгији за Антверпен, игра мали фудбал у Америци .
По завршетка каријере као фудбаалер остаје у тим водама као тренер, Спартака, Милиционара, Борац Бања Лука и кувајтски Јармук.
Морамо напоменути његову хуманост као једног од ретких који су у акцији "Имаш кућу врати стан" то и урадио, и за чим ни данас не жали.

 

 

 

 

Сергеј сликар
Александар Селтик
Милица  Васић Јовановић атлетичарка - репрезентативка Југославије
Бошко Ђурашковић неколико година био је првак Југославије у шаху, живео је у Љешкој улици.

 

 

Петар Лазовић - спотски коментатор


Тома Хладни - тренер боксерске репрезентације Југославије



Бранислав Мартиновић - Чукаричанин, био је шампион у рвању. освајач две олимпијске медаље (сребро и бронза)


Божо Ђорђевић - (живео је у Љешкој улици)

Пре Фране Михалића био је првак Југославије у атлетици на 5000м

 

 

Ђура Баљић - био је седам година првак Југославије у боксу (мува категорија)
Коста Лековић - Кокан на Европском првенству освојио је сребрну медаљу у боксу (велтер категорија)
- Буца - Јелашић становао је у Радничкој улици (не знамо право име). Два пута је освајао престижну златну рукавицу (полусредња категорија)

Copyright © 2012 - 2015 Удружење Стари Чукаричанин. Сва права задржана.
Израда сајта: Xmedia.rs