Улице које носе имена познатих личности

Vasa Stajić

Васа Стајић - (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 11. мај 1947) био је српски филозоф и писац.Гимназију је учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен из карловачке гимназије. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926, преправљено и дотерано 1938.), као и Јовану Јовановићу Змају (1933.). Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.


Стефан Паштровић - је био јеромонах у манастиру Градиште у Буљарици, штампар и баштиник вјере. У прољеће 1597. године је у штампарији Рампацетија у Венецији штампао Зборник за путнике или Молитвеник Стефана Паштровића. Исте године је штампао и благословио први српски Буквар у два издања која је сачинио инок Сава, родом из Паштровића, монах у манастиру Дечани.
Миросављева - (око 1171 - 1197год.) Био је кнез Захумља и брат Стефана Немање. подигао манастир Св. Петра у Бијелом пољу. Варсамелеон и ђак Григорије написали су чувено Миросављево јеванђеље, најстарији сачуван ћирилични споменик.
Владимира Радовановића - Рођен је 1906.год. у Хртковцима у сиромашној породици. Мукотрпан рад и брига о породици утицала је на формирање његове личности. Као учесник у НОБ-у од 1941.год. показао је велику храброст, био је неустрашиви митраљезац и чувени бомбаш. Погинуо је 3. марта 1943.год. у току битке на Неретви, спашавајући рањенике. За народног хероја проглашен је 13. марта 1945.год.

Натко Нодило - (Сплит 31. август 1834- Загреб 21. мај 1912) Био је хрватски историчар.Студирао је богословију у Задру и историју и географију у Бечу. Бавио се средњевековном историјом Срба и Хрвата и историјом религије. Написао је "У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски, како од пучана, тако од властеле, како код кућа, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик." ( Натко Нодило, "Први љетописци и давна хисториографија дубровачка", ЈАЗУ, Загреб, 1883,свеска 65, стр.92-128.)

Добриновићeва -
Кировљева -

Пера Тодоровић - (2. мај 1852. — 24. октобар 1907.) Био је новинар и писац.Један је од оснивача Народне радикалне странке. Био је присталица Светозара Марковића. Због Тимочке буне 1883.год. осуђен је на смрт, али му је казна замењена робијом (10година). Избачен је из странке јер је на захтев краља Милана (1886.год.) покушао да упути радикале у правцу споразума са напредњацима и краљем. Од тада се бави искључиво новинарством - уређује свој лист "Мале новине".

Petar Ičko

Петар Ичко - председник Магистрата од 1807. до 1808. Живи као трговац у османском Београду, где крајем 18. века је старјешина трговаца.После 1804. године, током Првог српског устанка пружа подршку побуњеним Србима, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка 1806. године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у Цариград, гђе је 1806. -1807. године са Портом закључио погодан за Србију „Ичков мир“. Сели се поново у Београд као угледни грађанин, али ускоро током маја 1808. године је отрован.


Бора Марковић - Рођен је у забрежју код Обреновца 1907.год. У Београду је радио као браварски радник. Године 1931 запослио се у Електричној централи Београда где је учествовао у формирању Синдиката. Члан КПЈ је од 1934.год., а 1938 постао је члан окружног комитета. Више пута је као активиста био хапшен. Године 1941. учествовао је у формирању Космајско посавског одреда и био је његов политички комесар. Погинуо је 29. новембра 1941.год. у борби на Кадињачи. За народног хероја проглашен је 6. јуна 1945.год.
Чеда Миндеровић - (Београд 1912. - Њу Делхи 1966.год.) Књижевник, писао је песме и новеле. Збирке песама су: Младост без сунца, Цвеће глади, Кораци тутње. Изнад понора и роман Последњи коктел. Пре Другог светског рата активан члан омладинског покрета. Учесник НОБ-а. Након ослобођења постаје директор издавачког предузећа Просвета, секретар Савеза књижевника Југославије. Био је и саветник у секретаријату за иностране послове.
Капетана Поповића - Чех пореклом, резервни капетан II класе. Истакао се у борбама током Првог светског рата. Погинуо је у борби на Црном камену1916.год. Његов последњи подвиг  опевао је Мирослав Јелић "Србијански венац".

Грује Мишковића - рођен 6. јануара 1826. у Кадиној Луки, Ваљево, умро 16.јануара 1880 у Београду. Пуковник српске војске. Током мађарске револуције 1848 .- 1849. као добровољац - командант одреда Стеван Книћанин. тешко је рањен код Перлеза. За време српско-турског рата 1876. - 1877. као потпуковник командује српским добровољцима код Бијељине. Због заслуга унапређен је у пуковника и одликован Таковским крстом са мачевима и Златном медаљом за храброст.

Милан Станивуковић - Рођен је 1912.год. у Кленку код Окучана. Отац се мучио да одгаји осморо деце, али ипак, на савет учитеља послао ја Милана у Прокупље на занат. После тога он се уписао у подофицирску школу коју је успешно завршио. Постао је члан КПЈ пре рата. Учествовао је у припреми устанка, а посебно је био успешан у организацији диверзантских акција. Био је три пута тешко рањен. Године 1944. постао је командант једног батаљона дванаесте дивизије. Погинуо је у борби на подручју Левањске вароши. Првог јануара 1945.год. Сахрањен је као пуковник  у септембру 1944.год. и одликован орденом Партизанске звезде првог реда, а 13. марта 1945.год. проглашен је за Народног хероја.
Радован Драговић - ( 1878.-1905.) Био је новинар и политичар. Због болести напустио је гимназију и од 1896. до 1899. радио је као столарски радник у Загребу и Грацу. Ту се упознао са идејом радничког покрета и проучавао је дело Маркса и Енгелса. Од 1899. ради у Београду и активно учествује у радничком покрету Србије. Био је сарадник у листовима "Напред" и "Раднички лист", уредник је листа "Радничке новине" и секретар Централног одбора илегалног руководећег тела радничког покрета Србије. Био је активан у оснивању Српске социјал демократске партије. Године 1903. био је оснивач и први наставник партијске школе у Београду.

Стеве Тодоровића - (Нови сад 1832. - Београд 1926.)  Био је ожењен кћерком Матије Бана. Стево и Полексија били су познати сликари XIX века. Краће време је Стево боравио на Бановом брду са ученицима своје приватне школе (1862.год.).
Био је сликар иконостаса у Топчидерској цркви, а копије тих икона красе иконостас цркве Светог Ђорђа.
Млади Тодоровић био је веома образован. проучавао је српску младеж певању, глуми и гимнастици.
Поред иконопиства и сликања портрета, њега је занимало подизање опште културе. Интересовао га је спорт, позориште , примењено стваралаштво и педагогија.
Израдио је преко три стотине портрета: Милоша Обреновића, краљице Наталије, Корнелија Станковића, Ђуре Даничића  и друге.
Покретач је изградње Српског народног позоришта, Био је глумац, редитељ и декоратер.
Шездесетих година XIX  века основао је сликарску и цртачку школу, и позоришну групу. Учио је младе књижевност, естетику, телесно вежбање и мачевање.
Oсновао је прво спортско друштво за гимнастику борење " Соко ", Савез соколских друштава, Душан Силни.
Био је члан Српске краљевске академије.

Душан Бранковић - Члан СКОЈ-а од 1940.год. Погинуо у нападу на железничку станицу у Железнику.
Петар Мартиновић (1881.-1940.) Био је бригадир црногорске војске и касније генерал југословенске војске.                         Године 1915. био је начелник Санџачке војске. На Крфу је примљен у српску војску. Веома храбар и добар руководилац увек је добијао тешке обавезе. Одликован је орденом Карађорђеве звезде са мачевима (два пута), а добитник је и многобројних других признања.
Жарко Вуковић - Пуцар - (1911.-1944.) Рођен је у селу Зелина у близини Калесије. Почетак рата га је затекао на одслужењу војног рока на обали Јадранског мора. Учествовао је у првим борбама устаника са усташама. Убрзо је постао командир једне партизанске чете. Био је ухапшен али је успео да побегне. Године 1943 постао је командир Деветнаесте бојчинске бригаде, другог батаљона и постаје члан КПЈ. Рањен је приликом ослобођења Зворника и од последица умро је у болници у Тузли. 26. јуна 1945.год. проглашен је за народног хероја.

Петар Драпшин - ( 1914. - 1945.) Рођен је у Турији код Србобрана у сиромашној породици.
Учесник је у Шпанском грађанском рату и НОБ-у. Средњу школу је завршио у Београду, а студирао је у Прагу одакле је отишао у Шпанију. Као средњешколац постао је секретар СКОЈ-а, а касније и члан КПЈ. Као истакнути борац постао је заменик команданта главног штаба НОВ, а 1. маја 1943.год. добио је чин пуковника. Већ у новембру исте године добија чин генерала.  Несрећним случајем погинуо је 2. новембра 1945.год. ( пиштољ који је имао у рукама сам је опалио и смртно га ранио). Посмртно је одликован орденом партизанске звезде првог реда, а 24. јуна 1953.год. проглашен је за народног хероја.

Мирослав Влајић -

Рајко од Расине - (Радић Поступовић) - Нема много тачних података о његовом животу. Зна се да је живео у ХV веку и да је био властелин. Био је челник за владавине деспота Стевана Лазаревића, а велики челник за време деспота Ђурђа Бранковића. Према неким изворима познат је у народним песмама као Раде Облачић и као Рајко од Расине. Подизао је цркве. По запису из 1553.год. био је у манастиру на Светој гори. Где се као други ктитор манастира Касталонит замонашио и добио име Роман.                                                                                                                                                                                                                   

Zaharije Stefanović

Захарије Стефановић Орфелин - (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 19. јануар 1785.) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника.Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683. -1699. Отац му се звао Јован.

Недељко Чабриновић - (1895. - 1916.год.) Био је штампарски радник. Радио је у Сарајеву, Сремским Карловцима, Шиду, Трсту и Београду.                                                                                                                                                                                               Учествовао је у припреми и реализацији атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914год. Чабриновић је бацио бомбу, али је промашио кола, а онда је Гаврило Принцип пуцао. После промашаја Недељко Чабриновић је прогутао отров, али отров је био слаб па су га живог ухватили. Као малолетника осудили су га на двадесет година робије.Умро је (од туберкулозе) у затвору Терезијанштат у Чешкој.

Слободан Принцип - Сељо - (Хаџићи Сарајево 1914. - Шћепан Поље 1942.год.). Студент техничког факултета з Београду. Члан КПЈ пре рата, један од организатора устанка у Босни. Умире од тифуса  (пегавца). Проглашен за народног хероја.
Краљица Катарина - Жена Босанског краља Томаша. Историчар Орбин пише да је Стјепан Томашевић убио свог оца Томаша због наводне сарадње са Турским султаном Мехмедом II и наследио га на престолу. Краљица Катарина је због освете пасторку позвала Турке у Босну како би дошла на власт. После неуспеха бежи у Рим где је умрла и сахрањена.

Blagoje Parović

Благоје Паровић - Рођен је 25. март 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице.
Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. После завођења Шестојануарске диктауре, 1929. године, повлачи се у илегалност, Године 1937. отишао је у Шпанију. Његовом иницијативом формиран је батаљон "Ђуро Ђаковић", састављен од добровољаца из Југословаије. Погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде.

Vladimir Rolović

Владимир Роловић - (1916 — 1971), учесник Народноослободилачке борбе, друштено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, амбасадор и народни херој Југославије.
У Стокхолму је, на дужности амбасадора, 7. априла 1971. године, смртно рањен од групе усташких терориста, а осам дана касније 15. априла умро је од последица рањавања. Атентатори Миро Барешић и Анђелко Брајковић су ухваћени и осуђени у Шведској.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, одликовао га је Орденом народног хероја, два дана после рањавања, 9. априла 1971. године.


Лазар Кујунџић - ( Ораховац, Призрен 1880 - Велика Хоча 1905год.) Био је Четнички војвода за време рата са Турском. Завршио богословију у Призрену. Био је учитељ у Прилепу и Кичеву. 1905 као добровољац ступа у комите, истакао се у борби код Челопека. Погинуо је у борби са Туцима.
Христијан Тодоровски - Карпош - Хајдук, Био је на челу устанка 1689год. у северној Македонији, Куманово и Кратово, када је Аустријска војска освојила Ниш. Након повлачења Аустријанаца, турска војска  је савладала Карпоша и устанике. Ухваћеног Карпоша набили су на колац у Скопљу на каменом мосту.

Ivan Sergejevič Turgenjev

Иван Сергејевич Тургењев - (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Орел, 9. новембра 1818. — Буживал, 3. септембра 1883.) је био руски књижевник и аутор драма.
Његово дело "Очеви и деца" сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку.
У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио „позитивног хероја“.
Осим тога познат је и по збирци припиведака "Ловчеви записи" која је први пут штампана 1852.



Фјодор Михајловић Достојевски - ( 1821. - 1881.год.) Један од највећих Руских писаца свих времена.  Као члана утопистичко-социјалистичког кружока 1849год. осуђен је на смрт. Казна му је замењена робијом у Сибиру. Боловао је од епилепсије. Писао је приповетке, романе: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Идиот" и др.
Емануел Козачински - (1699. - 1700г.од.) Књижевник. Школовао се у Русији - Кијеву. Долази у Сремске Карловце 1733год. као предавач и ректор у целој Карловачкој митрополији. Написао је прву драму нове српске књижевности, Трагикомедију о смрти цара Уроша.
Шчербинова

Nikolaj Vasiljevič Gogolja

Николај Васиљевич Гогољ - 1. април 1809. — Москва, 4. март 1852.)  био је руски писац рођен у Украјини. У својим делима је показивао дубоко разумевање и поштовање за људе, менталитет, историју и културу Украјине и Русије.
Хронолошки је први међу плејадом великих руских реалиста, писао је приповетке, романе и комедије. У његовим радовима је присутан и утицај претходне епохе националног романтизма.


Милован Видаковић - 1780. - 28. октобар 1941.год.) Био је један од најчитанијих
српских писаца, зачетник је српског романа и противник Вукове реформе.

Богдан Зимоњић - (Гарева, Гацко 1813. - Гацко 1909.год.). Свештеник и Гатачки војвода. 1850год. борио се на страни Омер паше против Али паше Сточевића. 1862. се бори уз Црногорце против Турака. Кнез Никола га 1864.год. поставља за сенатора. 1875. у устанку се истиче јунаштвом. Цетињски двор га поставља као главног Херцеговачког војводу.
Петар Лековић - (Сврачково, Пожега 1893. - Гацко 1942.год.) Каменорезац. Учествовао у првом светском рату. 1941.год. Ступа у КПЈ са своја три сина. Због своје смелости и спретности у борби постаје легендарна личност. Фебруара 1942.год. проглашен је за првог народног хаероја. Погинуо је 1942.год. на Жрвњу код Гацког.

Станко Опсеница - (27. новембра 1907. - 15. јануара 1943.) Учесник у Народноослободилачкој борби.
Био је један од организатора народног устанка у Лици. Погинуо је приликом напада на Градац..
Примљен је у Комунистичку партију Југославије 1942.год.
За Народног хероја проглачен је 16. септембра 1945.год.
Његов брат Стеван је такође проглашен за народног хероја.

Љубиша Јовановић - (1. октобра 1908. - 15. јула 1971.год.) Био је позоришни и филмски глумац.
Завршио је учитељску школу у Шапцу где је почео аматерски да се бави глумом. Похађао је течајеве глуме у Берлину и Прагу
и Нардном позоришту у Београду. Глумио је 1947. у првом послератном филму "Славица".
Најпознатија му је улога у филму Марш наДрину, као Ђенерал Степа Степановић.

Добитник је многобројних награда и признања.

Матија Бан -

Надежде Петровић - (12. октобар 1873. - 3. април 1915.год.). Била је најзначајнија српска сликарка
крајем 19. и почетком 20.века.Вишу женску школу завршила је у Београду 1891.год.
Већ 1900.год.  у Београду има прву самосталну изложбу. Дана 26. августа 1903.год. са Делфом Иванић
и Милицом Добри оснива Хуманитарно друштво Коло српских сестара. У првом светском рату учествује као
добрововољна болничарка на фронту. Умрла је у Ваљеву од пегавог тифуса.

У Чачку се сваке године одржава бијенале под називом "Меморијал Надежде Петровић".

Немировић Данченко -
Милан Куч -
Милисав Дакић -

Петар Мећава - (1913. - 1944.) учесник НОБ-а. Рођен у селу Живаја код Костајнице. Завршио Подофицирску школу.Био је у војсци Краљевине Југославије до капитулације.Након капитулације се враћа у родни крај где га усташе хапсе као Србина. После бекства из усташког затвора одлази на Козару у Други крајишки одред.У току фашистичке офанзиве на Козару 1942.год. Петар се нашао ван обруча те се са својим борцима пробија у обруч како би помогао опкољеном народу и борцима. У току борбе постављен је за команданта Трећег батаљона и учествује у пробоју из немачког обруча. Постао је познат његов поклич " Удри! Разбуцај! Родило ти жито". Погинуо је 22 октобра  у борбама за ослобођење Травника.Одликован је 25. септембра 1944. године Орденом партизанске звезде првог реда. За народног хероја, постхумно је проглашен 27. јула 1945.године.

Ивица Девчић -
Страшко Пинђур -

Јан Колар - (29. јула 1793 - 24. јануара 1852.год.) Рођен је у Мошовцу а умро у Бечу.
Познат под псеудонимом Чехобрат. Био је песник,  евангелистички пастор и творац
мисли о словенској узајамности.
Мирко Поштић -
Стеван Бракус -

Тоше Јовановића - ( 2. јуни 1845. - 18. фебруар 1893.год.) Рођен је у Зрењанину (Великом Бечкереку).
Био је један од највећих српских глумачких талената. Глумио је у Народном казалишту у Загребу и
Народном позоришту у Београду.У критикама највише су га хвалили по улогама љубавника и хероја.



Остале улице Бановог брда

Пожешка – централна улица Бановог брда
Висока
Мајданска
Острошка
Осоговска
Изворска
Мајданпечка
Удбинска
Прашка
Трешњевка
Жарковачка
Пусторечка
Жумберачка
Пионирска
Требевићка
Љешка – Добила је име по албанском округу и граду Љешу. Током Првог балканског рата, 18. новембра 1912.Љеш заузимају делови Дринске друге дивизије и Шумадијско- албанског одреда. Преко Љеша је у зиму 1915. -1916. прешао већи део српске војске при повлачењу на југ.
Јастребовљева
Винодолска
Брдовита
Чукаричка
Чамџијина
Кијевска
Осијечка
Ваљевска

Copyright © 2012 - 2015 Удружење Стари Чукаричанин. Сва права задржана.
Израда сајта: Xmedia.rs