Васа Стајић - (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 11. мај 1947) био је српски филозоф и писац.Гимназију је учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен из карловачке гимназије. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926, преправљено и дотерано 1938.), као и Јовану Јовановићу Змају (1933.). Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.

Натко Нодило - (Сплит 31. август 1834- Загреб 21. мај 1912) Био је хрватски историчар.Студирао је богословију у Задру и историју и географију у Бечу. Бавио се средњевековном историјом Срба и Хрвата и историјом религије. Написао је "У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски, како од пучана, тако од властеле, како код кућа, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик." ( Натко Нодило, "Први љетописци и давна хисториографија дубровачка", ЈАЗУ, Загреб, 1883,свеска 65, стр.92-128.)

Пера Тодоровић - (2. мај 1852. — 24. октобар 1907.) Био је новинар и писац.Један је од оснивача Народне радикалне странке. Био је присталица Светозара Марковића. Због Тимочке буне 1883.год. осуђен је на смрт, али му је казна замењена робијом (10година). Избачен је из странке јер је на захтев краља Милана (1886.год.) покушао да упути радикале у правцу споразума са напредњацима и краљем. Од тада се бави искључиво новинарством - уређује свој лист "Мале новине".

Петар Ичко - председник Магистрата од 1807. до 1808. Живи као трговац у османском Београду, где крајем 18. века је старјешина трговаца.После 1804. године, током Првог српског устанка пружа подршку побуњеним Србима, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка 1806. године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у Цариград, гђе је 1806. -1807. године са Портом закључио погодан за Србију „Ичков мир“. Сели се поново у Београд као угледни грађанин, али ускоро током маја 1808. године је отрован.

Грује Мишковића - рођен 6. јануара 1826. у Кадиној Луки, Ваљево, умро 16.јануара 1880 у Београду. Пуковник српске војске. Током мађарске револуције 1848 .- 1849. као добровољац - командант одреда Стеван Книћанин. тешко је рањен код Перлеза. За време српско-турског рата 1876. - 1877. као потпуковник командује српским добровољцима код Бијељине. Због заслуга унапређен је у пуковника и одликован Таковским крстом са мачевима и Златном медаљом за храброст.

Стеве Тодоровића - (Нови сад 1832. - Београд 1926.)  Био је ожењен кћерком Матије Бана. Стево и Полексија били су познати сликари XIX века. Краће време је Стево боравио на Бановом брду са ученицима своје приватне школе (1862.год.).
Био је сликар иконостаса у Топчидерској цркви, а копије тих икона красе иконостас цркве Светог Ђорђа.
Млади Тодоровић био је веома образован. проучавао је српску младеж певању, глуми и гимнастици.
Поред иконопиства и сликања портрета, њега је занимало подизање опште културе. Интересовао га је спорт, позориште , примењено стваралаштво и педагогија.
Израдио је преко три стотине портрета: Милоша Обреновића, краљице Наталије, Корнелија Станковића, Ђуре Даничића  и друге.
Покретач је изградње Српског народног позоришта, Био је глумац, редитељ и декоратер.
Шездесетих година XIX  века основао је сликарску и цртачку школу, и позоришну групу. Учио је младе књижевност, естетику, телесно вежбање и мачевање.
Oсновао је прво спортско друштво за гимнастику борење " Соко ", Савез соколских друштава, Душан Силни.
Био је члан Српске краљевске академије.

Петар Драпшин - ( 1914. - 1945.) Рођен је у Турији код Србобрана у сиромашној породици.
Учесник је у Шпанском грађанском рату и НОБ-у. Средњу школу је завршио у Београду, а студирао је у Прагу одакле је отишао у Шпанију. Као средњешколац постао је секретар СКОЈ-а, а касније и члан КПЈ. Као истакнути борац постао је заменик команданта главног штаба НОВ, а 1. маја 1943.год. добио је чин пуковника. Већ у новембру исте године добија чин генерала.  Несрећним случајем погинуо је 2. новембра 1945.год. ( пиштољ који је имао у рукама сам је опалио и смртно га ранио). Посмртно је одликован орденом партизанске звезде првог реда, а 24. јуна 1953.год. проглашен је за народног хероја.

Рајко од Расине - (Радић Поступовић) - Нема много тачних података о његовом животу. Зна се да је живео у ХV веку и да је био властелин. Био је челник за владавине деспота Стевана Лазаревића, а велики челник за време деспота Ђурђа Бранковића. Према неким изворима познат је у народним песмама као Раде Облачић и као Рајко од Расине. Подизао је цркве. По запису из 1553.год. био је у манастиру на Светој гори. Где се као други ктитор манастира Касталонит замонашио и добио име Роман.                                                                                                                                                                                                                   

Недељко Чабриновић - (1895. - 1916.год.) Био је штампарски радник. Радио је у Сарајеву, Сремским Карловцима, Шиду, Трсту и Београду.                                                                                                                                                                                               Учествовао је у припреми и реализацији атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914год. Чабриновић је бацио бомбу, али је промашио кола, а онда је Гаврило Принцип пуцао. После промашаја Недељко Чабриновић је прогутао отров, али отров је био слаб па су га живог ухватили. Као малолетника осудили су га на двадесет година робије.Умро је (од туберкулозе) у затвору Терезијанштат у Чешкој.

Николај Васиљевич Гогољ - 1. април 1809. — Москва, 4. март 1852.)  био је руски писац рођен у Украјини. У својим делима је показивао дубоко разумевање и поштовање за људе, менталитет, историју и културу Украјине и Русије.
Хронолошки је први међу плејадом великих руских реалиста, писао је приповетке, романе и комедије. У његовим радовима је присутан и утицај претходне епохе националног романтизма.

Милован Видаковић - 1780. - 28. октобар 1941.год.) Био је један од најчитанијих
српских писаца, зачетник је српског романа и противник Вукове реформе.

Станко Опсеница - (27. новембра 1907. - 15. јануара 1943.) Учесник у Народноослободилачкој борби.
Био је један од организатора народног устанка у Лици. Погинуо је приликом напада на Градац..
Примљен је у Комунистичку партију Југославије 1942.год.
За Народног хероја проглачен је 16. септембра 1945.год.
Његов брат Стеван је такође проглашен за народног хероја.

Љубиша Јовановић - (1. октобра 1908. - 15. јула 1971.год.) Био је позоришни и филмски глумац.
Завршио је учитељску школу у Шапцу где је почео аматерски да се бави глумом. Похађао је течајеве глуме у Берлину и Прагу
и Нардном позоришту у Београду. Глумио је 1947. у првом послератном филму "Славица".
Најпознатија му је улога у филму Марш наДрину, као Ђенерал Степа Степановић.

Добитник је многобројних награда и признања.

Надежде Петровић - (12. октобар 1873. - 3. април 1915.год.). Била је најзначајнија српска сликарка
крајем 19. и почетком 20.века.Вишу женску школу завршила је у Београду 1891.год.
Већ 1900.год.  у Београду има прву самосталну изложбу. Дана 26. августа 1903.год. са Делфом Иванић
и Милицом Добри оснива Хуманитарно друштво Коло српских сестара. У првом светском рату учествује као
добрововољна болничарка на фронту. Умрла је у Ваљеву од пегавог тифуса.

У Чачку се сваке године одржава бијенале под називом "Меморијал Надежде Петровић".

Петар Мећава - (1913. - 1944.) учесник НОБ-а. Рођен у селу Живаја код Костајнице. Завршио Подофицирску школу.Био је у војсци Краљевине Југославије до капитулације.Након капитулације се враћа у родни крај где га усташе хапсе као Србина. После бекства из усташког затвора одлази на Козару у Други крајишки одред.У току фашистичке офанзиве на Козару 1942.год. Петар се нашао ван обруча те се са својим борцима пробија у обруч како би помогао опкољеном народу и борцима. У току борбе постављен је за команданта Трећег батаљона и учествује у пробоју из немачког обруча. Постао је познат његов поклич " Удри! Разбуцај! Родило ти жито". Погинуо је 22 октобра  у борбама за ослобођење Травника.Одликован је 25. септембра 1944. године Орденом партизанске звезде првог реда. За народног хероја, постхумно је проглашен 27. јула 1945.године.

Тоше Јовановића - ( 2. јуни 1845. - 18. фебруар 1893.год.) Рођен је у Зрењанину (Великом Бечкереку).
Био је један од највећих српских глумачких талената. Глумио је у Народном казалишту у Загребу и
Народном позоришту у Београду.У критикама највише су га хвалили по улогама љубавника и хероја.

Остале улице Бановог брда